Iznenadno dobijanje na kilaži ili veliki gubitak kilograma, problem sa opadanjem kose i krtim noktima, lupanje srca, zimogrožljivost samo su neki od simptoma koji ukazuju na nepravilan rad štitaste žlezde. Ova žlezda je najveća endokrina žlezda u našem organizmu, koja ima izgled leptira i smeštena je na prednjoj strani vrata. Njeni hormoni utiču na rast i sazrevanje, povećavaju sintezu proteina, ubrzavaju razgradnju masti, a imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema.
Osoba koja je nervozna žali se da je izgubila na telesnoj težini iako ima dobar apetit, ima lupanje ponekad i preskakanje srca, opadanje kose, toplo preznojavanje može ukazati na osobu sa hipertireozom, odnosno povećanim radom ove žlezde. Često se javljaju promene na očima (ispupčene očne jabučice, oči sjajne, pogled ukočen), dlanovi topli, oznojeni, koža topla, vlažna, baršunasta. Srčani ritam je ubrzan, mogu se javiti aritmije, a u težim slučajevima srčano popuštanje i embolije.
– Nasuprot tome osobu sa hipotireozom, smanjenim radom žlezde, karakteriše umor, malaksalost, zimogrožljivost, najčešće dobijanje na telesnoj težini, otečenost, opstipacija. Kod velikog broja osoba sa hipotireozom u početku mogu da izostanu simptomi, a smetnje koje oboleli imaju veoma su nejasne i nekarakteristične ali se vremenom javljaju navedeni klasični simptomi. Pacijenti su usporeni, otečenog lica bez mimike, oteklih očnih kapaka, bledožućkaste, suve, hrapave i hladne kože. Glas je često promukao, srčana radnja usporena, u težim slučajevima na srcu i plućima javlja se izliv i srce može biti uvećano. Nisu retki ni menstrualni poremećaji kao i sterilitet muškaraca i žena, a mogu se javiti depresije i psihoze – kaže profesor dr Vesna Dimitrijević-Srećković, endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, koja je probleme u vezi sa ovom tematikom opisala u knjizi “Post – put u život” zajedno sa prof. dr Vladimirom Vukašinovićem.
Štitna žlezda obezbeđuje dovoljne količine hormona tiroksina (T4) i trijodtironina (T3) koji utiču na metaboličke procese i telesne funkcije, a najčešći poremećaji su povišena funkcija (hipertireoza) ove žlezde i smanjena funkcija (hipotireoza). Ređe se javljaju endemska struma, tireoiditisi i tumori štitaste žlezde. Hronični stres može da bude povezan sa autoimunim bolestima koje nastaju kada imuni poremećaj pogodi dve ili više endokrinih žlezda, a često su prisutna i druga imunološka oboljenja.
Uvećanje štitne žlezde može da izazove hrana sa većim procentom joda. Toksična struma češća je kod onih koji jedu morske alge. Sveža keleraba, prokelj, karfiol , kelj sadrže strumogene supstance i previše ovog povrća u presnom stanju može da izazove strumu. Važno je napomenuti da se ove strumogene supstance kuvanjem uništavaju.
– Hipotireioza se javlja kad štitaste žlezda ne proizvodi potrebne količine hormona, tiroksina. Ovaj hormon reguliše rad srca, rast i mentalni razvoj, energetski metabolizam, utiče na metabolizam belančevina, masti, ugljenih hidrata i vitamina i njegov nedostatak može da uspori životne procese i ošteti organe i tkiva. Bolest je deset puta češća kod žena nego kod muškaraca i rizik se povećava s godinama, posle porođaja a zavisi i od porodične anamneze – dodaje dr Dimitrijević-Srećković.
Aronija reguliše izlučivanje hormonaSoja je jak supresor tiroidnih hormona i može biti korisna kod hiperfunkcije štitaste žlezde, ali je koristiti u fermentisanom obliku, kao što su soja sos, tofu, miso, i drugo. Dr Vesna Dimitrijević-Srećković kaže da se u poslednje vreme sve više ističe biljka aronija koja pored mnogih svojstava reguliše i rad štitaste žlezde. Aronija u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine) i moćan je antioksidans. Korisna je u prevenciji malignih bolesti i čisti organizam od teških metala.– Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Bogata je mineralima kalcijumom, kalijumom, gvožđem, molibdenom, manganom, fosforom i jodom a sadrži i redak voćni šećer sorbitol. Aronija reguliše optimalan rad i izlučivanje hormona štitaste žlezde. Za smanjenje nervoze savetuje se čaj od lipe – rekla je naša sagovornica.
Nedostatak joda u ishrani je u nerazvijenim zemljama glavni uzrok hipotireoze i zato je važno unositi jod kroz jodiranu so ili namirnice bogate jodom kao što su morski plodovi, ribe i školjke. Na povoljan rad štitaste žlezde utiču brojni vitamini kao što su vitamin C, E, B2 (riboflavin), B3 (niacin), B6 (piridoksin), minerali cink, selen i aminokiseline tirozina koje se nalaze u mlečnim proizvodima, ribi, mesu, mahunastom povrću. Kod pacijenata se hipotireozom savetuje se unos plavih riba kao što su tunjevina, skuša, haringa, losos koje su bogate selenom i omega-3 masnim kiselinama, morski plodovi i školjke. Preporučuje se veći unos žitarica, integralni pirinač koji je bogat selenom, orašasti plodovi i suncokretove semenke. Od voća je, kaže naša sagovornica, važno unositi citrusno voće (limun, mandarine, pomorandže) kao i banane, jagode i šljive a od povrća se posebno ističe značaj šargarepe i paprike.
– Savetuje se korišćenje maslinovog ulja, ribljeg ulja, mlečni proizvodi sa dodatkom probiotskih kultura a od čajeva se ističe zeleni čaj. Kokosovo ulje stimuliše produkciju tiroidnih hormona, pomaže u smanjenju holesterola i smanjenju težine kod osoba sa hipotireozom. Sastoji se većim delom od zasićenih masnoća koje pospešuju funkciju štitaste žlezde i treba ga koristiti u malim količinama. Hipotireozu karakteriše usporen metabolizam, opstipacija, povišene masnoće u krvi, dobijanje na telesnoj težini pa je važno povećati unos dijetnih vlakana do 30g/dan koja imaju povoljan efekat na osećaj sitosti, povoljno utiču na crevnu peristaltiku, smanjenje apsorpcije suvišnih masnoća i šećera, postizanje željene težine i prevenciju kancera debelog creva – naglašava dr Dimitrijević-Srećković.
Kafa istovremeno ima i stumlativni i strumogeni efekat, ističe naša sagovornica, što čini problem onima koji imaju hipotireozu ili hipertireozu. Kafa je jak stimulans u produkciji hormona kod hipertireoze pa može pogoršati njenu funkciju. Kod hipotireoze kafa ometa preuzimanje joda i sprečava stvaranje tiroidnih hormona, što pogoršava stanje kod pacijenta.
Najnovija istraživanja pokazuju da postoji povezanosti celijačne bolesti i bolesti štitaste žlezde. Osobe koje pate od autoimunih bolesti štitaste žlezde imaju 400 odsto veću šansu da obole od celijačne bolesti. Posle tri do šest meseci dijete bez glutena pokazan je pad nivoa antitiroidnih antitela. Zato kod osoba sa autoimunom bolešću treba izbegavati žitarice koje sadrže gluten kao što su pšenica, ječam, ovas, raž…
Koju hranu treba izbegavatiHrana koju treba izbegavati jer može smanjiti apsorpciju joda i nepovoljno uticati na smanjenu funkciju štitaste žlezde je kupus, kelj, brokoli, rotkvice, spanać, senf, soja i proizvodi od soje, breskve, sladak krompir, lanene semenke i kikiriki. Ove namirnice ne treba potpuno isključiti iz ishrane već ih konzumirati povremeno u toku nedelje. Potrebno jer izbegavati pušenje, ispijanje alkohola, kao i napitaka bogatih kofeinom.– Kod pacijenata sa hipertireozom u stanju ubrzanog metabolizma dolazi do promena na mišićnoj i koštanoj masi pa se preporučuje povećan unos aminokiselina, proteina i kalcijuma (1200 miligrama dnevno). Hrana koja povoljno deluje kod obolelih od hipertireoze su integralne žitarice, kupus, prokelj, karfiol, rotkvice, spanać, pasulj, začin kurkuma a značajan je unos vitamina C i omega-3-masnih kiselina. Zeleno lisnato povrće kao što je kupus, kelj, prokelj, repa, keleraba, sadrže strumogene supstance koje ometaju preuzimanje joda i na taj način smanjuju proizvodnju hormona štitaste žlezde. Proso deluje na isti način u smanjenju funkcije štitaste žlezde. Kuvanjem prosa i zelenog lisnatog povrća deluje se na smanjenje proizvodnje hormona štitaste žlezde ali u nešto blažem stepenu nego kada se koristi u sirovom stanju – dodaje dr Dimitrijević-Srećković.
Nema komentara:
Objavi komentar